Pirotski cilim

Ja lecim a mozda i napajam svoju nostalgiju, skupljajuci predmete iz starog kraja. Doduse, retko ih nalazim; ali verovatno je i u tome draz.

Tako pre neki dan, na aukciji, nadjoh pravu perlu - mali pirotski cilim.
Kada sam ga spazio, u trenu mi skoci adrenalin.

Boje mirne, zagasiti tonovi: sredisno polje aleve crvene boje, po obodu prirodno belo, sa skladno rasporedjenim cvetovima (cvetni motivi su bili uobicajeni do kraja XIX veka, a zatim su preovladale geometriske sare).

Recju, vidi se da je stari, a ocuvan - tanak, fini, majstorski uradjen. Ako ga savijes, u djep ce ti stati.

Ne kaze zalud stara persijska poslovica: Sto je veci gazda, cilim mu je tanji ! Posle su amerikanci sve upropastili, trazeci da im noge upadaju do gleznjeva, u neki masinski surogat.

Cilim je jedno od najkarakteristicnijih obelezja nase stare tradicije, svedok svakodnevnog zivota naseg naroda i njegov verni pratilac kroz vekove.

Medju najpoznatijima i verovatno najlepsi, po svojim raznovrsnim motivima - su oni pirotski.

Pirotskui cilim je od pamtiveka, smatran simbolom ognjista, porodicne sloge i bogatstva, pa se kao takav i narucivao kod tkalja, pa poklanjao i cuvao, kao zastitnik kuce i prenosio sa kolena na koleno,

Tako je mozda i ovaj dospeo u ove krajeve; kao amajlija, u prtljagu nekog naseg pecalbara.
Vide se tragovi presavijanja, bog zna koliko je dugo camio zaboravljen, na dnu nekog sanduka.

Pirotski cilim cesto mesaju sa turskim . Oni po sarama i motivima jesu slicni, ali samo na prvi pogled i to za povrsnog i nezainteresovanog posmatraca.

Inace su vrlo razliciti. Osnovne razlike su da, pirotski cilim ima dva lica, dok turski samo jedno, kao i da se pirotski radi iz jednog komada, a turski iz dve pole-sastavljene po uzduznoj osi cilima.

Kazu da stari cilim sadrzi duboke istine o zivotu: u njemu se stice i sveto i profano.
Napravljen je da zadovolji profanu potrebu, ali je to davno prevazisao i postao umetnost, lepota, misticna veza sa precima i odredjenim prostorom.

Geografsko poreklo i sve originalne sare i motivi pirotskog cilima zasticeni su 2003.

Najreprezentativnije kolekcije pirotskih cilima u Srbiji mogu se videti u stalnim postavkama muzeja Ponisavlja u Pirotu, i u beogradskom Etnografskom, i muzeju primenjene umetnosti.

S vremena na vreme ove ustanove, (kao i SANU) organizuju velike izlozbe, kada se javnosti prikazuju najlepsi primerci ovog srpskog umetnickog i etnoloskog dragulja. Ove znacajne kulturne dogadjaje pratilo je i izdavanje izvanrednih kataloga, koji slikom i tekstom dopunjuju edukativnu ulogu izlozbi.