понедељак, 5. јул 2010.

Летња разгледница Стокхолма


Овде као да се неки од богова из античког мита поиграо у некој паузи стварајући свет ...и не знајући како даље ....и питајући се: дал' да се батали ћорава посла ...или да настави....
- Јес' да настави - али како?

Тако он у својој доколици мисли, и одсутно премешта и додаје шта год му под руку падне: Сипа слану воду, па слатку; па почне да прави острва. Много их поређа, све једно до другога. Сам се себи чуди; шта ће му толика острва. Па онда почне да сади: свашта сади, и цвеће и дрвеће; меша ретке четинаре са свакојаким листопадом. Мало мало па се одмакне, па шкиљећи на једно око, нешто дода нешто одузме . . . види се почиње да ужива у тој својој игри, и све шапуће: "Није лоше, није лоше" . . .
Баш као што се сликар понекад поигра, раздражен белином платна и недостатком надахнућа, па из досаде набацује боју до боје; па онда у томе препозна нешто - и живне; па крене вођен ни сам не зна чиме. . . . и испадне добро.
После дођоше људи, па им се допаде, ту где се слатка и слана вода додирују. Ту осташе и утврдише град на централном острву. Назваше га Стокхолм; јер је "stor holme" - велико острвo . . . а можда из неког другог разлога.
Стокхолм јесте леп град.
Нарочито лети, кад сунце обасја и разоткрије сву ту лепоту. Можда баш зато тада, током " северних белих ноћи", дан траје - даноноћно, да се та лепота што дуже види.

На оном централном острву налази се стари град - Gamla Stan, који је делимично задржао средњовековни барокни изглед. Најстарија грађевина у њему је велика црква -Storkyrkan, која потиче из 13 века, када је и град основан.
Стари град кога још зову град међу мостовима - "Staden mellan broarna", испресецан је узаним кривудавим уличицама поплочаним калдрмом. Ту је и улица са најстаријим називом -"Трговачка", који потиче из давне 1323. Већина кућа је из 17. и 18. века: уске су са високим прочељима, живописно обојене и са обавезном куком изнад највишег прозора на забату, - за уношење и изношење наместаја, јер тесно завојно степениште није за то подесно.

Улице излазе на тргове осенчене крошњама столетних храстова испод којих се на малим од старости поцрнелим фонтанама безбрижно птице купају. Општи спокој ремети само гукање голубова и прхут птичјих крила, кад их узнемире радознали туристи који лети свуда завлаче свој нос.

На централном тргу овог древног града налази се велика чесма из 16. века са 4 луле и 4 велике полуге за пумпање воде. Она памти време, када су ту крај ње, на пању одрубљиване непослушне главе. Догађај је назван "Стокхолмско крвопролиће", а односи се на убиство 97 великаша -противника краља Кристијана, који су на превару позвани на прославу, и погубљени у новембру 1520.

Ту се налази и зграда Шведске Академије, у којој се сваке године одлучује о добитнику најпрестижније од свих награда. Свако ће вам показати знаменити прозор: последњи са леве стране првога спрата, иза кога се сваког октобра бира писац над писцима - нови лауреат Нобелове награде за књижевност.

На крају Гамла стана је и краљевски двор "Три круне", најрепрезентативнија барокна граdjевина у граду. Иако је шведски краљ најсиромашнији од свих светских монарха - има највећи двор. Оставише му га у аманет средњовековни претци: њему велелепни двор, а нацији знамење - званични државни симбол "Три круне" - dа их подсећа на време када су били сила.

Са јужне стране Gamla Stana налази се друго острво много веће - Сödermalm. На њега се прешло, кад је Стари град постао тесан, па са њега на треће, и тако редом, са острва на острво. Прва два острва, раздваја узани водени канал која уједно спаја залив Балтичко море и језеро Mälaren.

Пошто је ниво језера пола метра виши од нивоа мора, ту се налази устава - Slusen, преко које бродови прелазе из језера у море и обратно. У самом центру града је лука где море урања дубоко у копно. Дуж целе обале пристају бродови који редовним линијама повезују град са предграђима, и са ближим и даљим острвљем.

Међу њима највише је оних белих стогодишњих стараца са оџаком, што неуморнорно брекћу уздуж и попреко заливом. То су они, чији се звук сирене, старински и лепо одбија о куће Gamla Stana плашећи галебове и албатросе, који ту кликчући круже у потрази за храном. Мало даље се сетно љуљушкају заувек привезане старе дереглије, чије племенито дрво сведочи о њиховом некадашњем сјају, а на којима сада живе заљубљеници воде.

Плави азур мора са својом белом крестом добро пристаје, уз на обали достојанствено поређане елегантне палате са зашиљеним торњевима на својим крововима. Те зграде с краја 19. века - у класицистичком су или неоренесансном стилу; њих има највише, јер је тада извршена велика реконструкција града, по угледу на ону париску.
Између кућа и воде протезе се ексклузивни Strandvägen, са својим дрворедом уредно и под конац поткресаних крошњи, и шеталиштем са лепим погледом на Нордијски музеј и Васа музеј.

Уз саму обалу Södermalm-а налази се брдо начичкано старим лепим кућама чији сви прозори, са литице гледају на залив и Gamla stan прекопута. У подножју тог брда а у правцу отвореног мора, налази се пристаниште где се котве највеће морске грдосије - фериботи који свакодневно плове за Хелсинки. Свако у граду је свестан њиховог поласка, јер ма где се налазиш, чујеш моћни звук бродске сирене која оглашава тај тренутак: уу-уу-уууу.

Следећих неколико часова брод плови прелепим стокхолмским архипелагом, провлачећи се између густо начичканих острва - има их неколико хиљада, а затим излази на отворено море хватајући курс север, северо-исток у правцу финске престонице.

На острвима су мале дрвене куће црвено обојене, са белим оквирима прозора и врата. То су летње "кућице у цвећу" становника Стокхолма, који ту проводе одмор.

Њима је највеци дневни догадјај кад пролази велико пловило. Онда се сви, велики и мали окупе на обали и машу путницима на броду.

А путници са палуба, које су на висини вишеспратних кућа - одмахују. Тај мали гест људске топлине се на том путовању понавља стотину пута, у проласку брода поред сваког острва или пловећег објекта.

недеља, 4. јул 2010.

Pirotski cilim

Ja lecim a mozda i napajam svoju nostalgiju, skupljajuci predmete iz starog kraja. Doduse, retko ih nalazim; ali verovatno je i u tome draz.

Tako pre neki dan, na aukciji, nadjoh pravu perlu - mali pirotski cilim.
Kada sam ga spazio, u trenu mi skoci adrenalin.

Boje mirne, zagasiti tonovi: sredisno polje aleve crvene boje, po obodu prirodno belo, sa skladno rasporedjenim cvetovima (cvetni motivi su bili uobicajeni do kraja XIX veka, a zatim su preovladale geometriske sare).

Recju, vidi se da je stari, a ocuvan - tanak, fini, majstorski uradjen. Ako ga savijes, u djep ce ti stati.

Ne kaze zalud stara persijska poslovica: Sto je veci gazda, cilim mu je tanji ! Posle su amerikanci sve upropastili, trazeci da im noge upadaju do gleznjeva, u neki masinski surogat.

Cilim je jedno od najkarakteristicnijih obelezja nase stare tradicije, svedok svakodnevnog zivota naseg naroda i njegov verni pratilac kroz vekove.

Medju najpoznatijima i verovatno najlepsi, po svojim raznovrsnim motivima - su oni pirotski.

Pirotskui cilim je od pamtiveka, smatran simbolom ognjista, porodicne sloge i bogatstva, pa se kao takav i narucivao kod tkalja, pa poklanjao i cuvao, kao zastitnik kuce i prenosio sa kolena na koleno,

Tako je mozda i ovaj dospeo u ove krajeve; kao amajlija, u prtljagu nekog naseg pecalbara.
Vide se tragovi presavijanja, bog zna koliko je dugo camio zaboravljen, na dnu nekog sanduka.

Pirotski cilim cesto mesaju sa turskim . Oni po sarama i motivima jesu slicni, ali samo na prvi pogled i to za povrsnog i nezainteresovanog posmatraca.

Inace su vrlo razliciti. Osnovne razlike su da, pirotski cilim ima dva lica, dok turski samo jedno, kao i da se pirotski radi iz jednog komada, a turski iz dve pole-sastavljene po uzduznoj osi cilima.

Kazu da stari cilim sadrzi duboke istine o zivotu: u njemu se stice i sveto i profano.
Napravljen je da zadovolji profanu potrebu, ali je to davno prevazisao i postao umetnost, lepota, misticna veza sa precima i odredjenim prostorom.

Geografsko poreklo i sve originalne sare i motivi pirotskog cilima zasticeni su 2003.

Najreprezentativnije kolekcije pirotskih cilima u Srbiji mogu se videti u stalnim postavkama muzeja Ponisavlja u Pirotu, i u beogradskom Etnografskom, i muzeju primenjene umetnosti.

S vremena na vreme ove ustanove, (kao i SANU) organizuju velike izlozbe, kada se javnosti prikazuju najlepsi primerci ovog srpskog umetnickog i etnoloskog dragulja. Ove znacajne kulturne dogadjaje pratilo je i izdavanje izvanrednih kataloga, koji slikom i tekstom dopunjuju edukativnu ulogu izlozbi.